Заслуге: “шетач по жици”, Роберто Веиганд
Тереза Албано, службеница за економске послове у Канцеларији координатора за економске и еколошке активности ОЕБС-а и виши менаџер пројекта Е-МINDFUL; Стефано Волпицели, социолог, члан Мултидисциплинарне радне групе пројекта Е-МINDFUL
Пошто је 2022. била година изазова, провeла сам сезонске празнике гледајући на свом каучу: филмове, ТВ серије, цртане филмове, укључујући рекламе. Неки су ми привукли пажњу више од других: Зелена књига, инспирисана истинитом причом о турнеји афроамеричког пијанисте Дона Ширлија 1962. године по САД-у и италијанско-америчког избацивача и касније глумца Франка “Тони Лип” Валелонге, који је био Ширлијeв возач и телохранитељ. Филм је добио име по „Зелена књига црнаца моториста“ , водичу за афроамеричке путнике који је објавио Виктор Иго Грин од 1936. до 1966. године, који даје предлоге за мотеле, ресторане и бензинске пумпе које би служиле Афроамериканцима у државама где је била присутна сегрегација, јужне Сједињене Државе.
Поред Зелене књиге, заиста сам уживла у ТВ серији Бангла која је доступна на италијанском Раи Плej-у, адаптираној по истоименом филму „Бангла“, добитнику награде Донатело — својеврсног италијанског Оскара — за најбољи филм и најбољу режију. Смештени у данашњем мултиетничком Риму — у популарној четврти Торпињатара — филм и ТВ серија причају причу о Фаиму и Азији, два различита света која су на први поглед некомпатибилна. Он је муслиман и укорењен у бенгалској породичној традицији, а она је атеиста и ћерка разведених родитеља. Ипак, и поред свега, као модерни Ромео и Јулија, воле се, али…
Не желим спојлере јер је ово препорука за гледање филма и/или ТВ серије, али обе су понудиле пријатну и понекад узнемирујућу инспирацију на тему интеграције миграната у заједнице домаћина. Оно што филмови стављају у први план је кључно питање: шта је интеграција? Заиста, ово је важно питање будући да је основни циљ пројекта Е-МИНДФУЛ /EMINDFUL да пружи смернице о томе како допринос миграната друштвима домаћинима може бити презентован и саопштен на начине који могу да одјекују изван доминантне поларизације, а не као „претња“ и не као ‘жртве’. Општа намера подстиче међусобно разумевање и признавање у циљу подршке друштвеној кохезији и економском просперитету.
Шта је интеграција?
Који су кључни услови који негују заједнице у којима свако осећа припадност? Према Универзитету Уједињених нација : „…Не постоји јасна дефиниција речи ‘ интеграција ‘ , упркос уобичајеној употреби те речи” (УНУ/ЦРИС и Allied Consultants, 2002).
проведен је истраживачки пројекат који је укључивао серију интервјуа са креаторима политике са намером да се истражи значење концепта интеграције. Из одговора је било евидентно да се „интеграција“ може различито разумети у различитим контекстима, од „асимилације“ до „мултикултурализма“. У настојању да пружи смернице, Европска унија је развила концептуализацију интеграције као „ двосмерног процеса који укључује међусобну адаптацију миграната и друштва домаћина “, који може понудити корисне перспективе за дискусију о томе шта значи у свакодневном животу успоставити нови дом на месту које је непознато и понекад далеко од свега на шта смо навикли.
Двосмерни процес
Чини се да концептуални оквир „двосмерног процеса” потврђује динамичну међусобну везу између миграната и друштва домаћина. То подразумева међусобну адаптацију којом се два фактора једначине подједнако модификују и стварају друштвено окружење које је ново у поређењу са оригиналним. Да би се овај процес одвијао на најскладнији начин, евидентно је да је потребан предуслов: позиција „симетрије“ између мигранта и друштва домаћина.
Из које перспективе треба посматрати ову симетрију?
Прво, комбинација законодавних и политичких оквира, пракси имплементације и прилагођених услуга које омогућавају и мигрантима и заједницама које примају, посебно групама у рањивим ситуацијама, да приступе могућностима да зараде и учествују у друштвеним, економским, културним и верским аспектима живота. Ово „омогућавајуће окружење“ такође треба да укључи приступ физичким просторима који имају друштвени, политички, верски и културни карактер. Овај елемент ћемо назвати ‘хардверска’ или ‘материјална’ компонента интеграције.
Друго, „емоционални став“ који омогућава странцима и другим људима у рањивим ситуацијама да се осећају прихваћено и добродошло као „особе од вредности“. Захваљујући овом емотивном ставу, разлике се могу преформулисати као додатне користи за „ново“ друштво, док се крхкости прихватају и решавају са осећајем солидарности и „заједништва“. Као такав, назваћемо овај елемент ‘софтверска’ или ‘неопипљива’ компонента интеграције.
Како интеграција може користити свима
Евидентно је да, баш као и рачунар, без одговарајућег хардвера, софтвер не може да ради и обрнуто. За развој све софистициранијег софтвера који може да реши све захтевније изазове, неопходно је бити опремљен одговарајућим хардвером. Динамична интеракција између миграната и заједница које их примају може да тече глатко само када су материјални елементи — политике и праксе — и нематеријални елементи — ставови — усклађени и неговани да би се обновило друштво и економија кроз „двосмерни процес“. Сви смо заједно у овој динамици — староседеоци и придошлице, грађани и мигранти — јер су маргинализација и крхкост заједнички свима. Када се ове компоненте заглаве или ометају једна другу, и мигранти и староседеоци на крају живе као да ходају по ужету, у несигурној равнотежи између светлости и таме, неизвесности и сигурности.
Развијање приповедања и наратива који могу да негују ‘неопипљиви’ елемент интеграције је изазов који је пројекат Е-МИНДФУЛ/EMINDFUL прихватио. Националне мултидисциплинарне креативне групе сада развијају прототипе информативних кампања које желе да пренесу поруке заједнице, где се индивидуални идентитети динамички обликују захваљујући сусретима sса другима, посебно мигрантима. Јер нас чине сусрети које правимо.